Istorija – dugmad za manžetne
Poreklo dugmadi za manžetne je prilično nesigurno. Pre nego što su se ona pojavila, krojači su iznalazili druge načine za tu svrhu – koristili su pertle, kaišiće i špenadle.
Možemo reći da su u XIII veku prva dugmad za manžetne počela da se koriste – prvo kao dekoracija, a onda su dobila funkciju koju imaju i danas. U doba Renesanse, dugmad dobijaju svoju pravu ulogu, sa pojavom rupica koje su bile ručno opšivane. U postrenesansnom periodu pojavila su se prva dugmad koja su bila sastavljena od dva dela, prikačena tankim lancem i postala su sinonim za englesku buržoaziju. U tom periodu samih početaka, zlatari tog doba su izmislili ono što je kasnije postalo poznato kao ” dugmad za rukave” . Tada su pravljena od srebra i dragog kamenja.
Nakon toga ona toliko ulaze u modu da su ih engleski kraljevići vrlo često nosili i poručivali njihovu izradu za bitne datume, kao što su venčanja, krunisanja i rođenja naslednika.
Iz Engleske ova moda prelazi u Francusku, gde je po prvi put 1788. godine korišćen termin ”dugmad za manžetne”. U stvari, između ove dve zemlje je uvek postojalo rivalstvo oko toga gde su nastala ova dugmad, mada sva istraživanja upućuju svakako na Veliku Britaniju. Prvi put u nekom književnom delu su spomenuta u romanu Grof Monte Kristo – Aleksandra Dime.
Sa industrijskom revolucijom, ona su postajala sve pristupačnija i mogli su ih priuštiti sebi i ljudi koji nisu pripadali visokoj buržoaskoj klasi.
Sa ekonomskim bumom koji je usledio posle Drugog svetskog rata, ovaj aksesoar je postao sinonim za svečane prilike i dostigao je svoj vrhunac, da bi nakon toga skoro potpuno iščezao.
’80 godina je ponovo vraćen u modu i to na velika vrata i danas čini značajan element muške mode, toliko da se sve više koristi i u casual odevnim kombinacijama.
