Put svile, često nazvan i ˛˛putevi svile”, bila je mreža puteva kojima su bile povezane Evropa i Azija. Ovaj put je povezivao Kinu, Persiju, Bliski istok i Evropu, a pored trgovine svilom i ostalom robom, ovaj put je omogućavao i diplomatske kontakte, kao i spoznavanje dalekih kultura.
Put svile danas izgleda malo drugačije, pa ovaj materijal ne mora da prolazi dugačkom rutom kako bismo mi imali priliku da kupimo svilene bluze.
Iako su se mnoge sirovine – kao što su: zlato, žad, drago kamenje, slonovača – prevozile putem svile, za Evropljane i zapadni svet upravo je svila bila najvredniji kineski proizvod, što dokazuje i samo ime ovog puta.
Putevi svile – nastanak i istorija
Termin ˛˛put svile” je prvi skovao nemački geograf i istoričar Ferdinand fon Rihtofen tek 1877. godine, iako je ova mreža puteva postojala od najstarijih vremena, još u doba Rimskog carstva.
Putevi svile u Kini su počeli da se razvijaju za vreme dinastije Han, kada je car Han Vua uspeo da udvostruči carstvo i proširi se prema zapadu. Sa neprijateljima koji su upadali na njegovu teritoriju i tako bili pretnja za put svile, ovaj kineski car se izborio tako što je osvojio njihove zemlje, i proširio svoju teritoriju daleko na sever, jug i zapad. Ubrzo je uspostavio kontrolu i nad srednjom Azijom, i tako je kineski put svile našao rutu do zapadnih država.
Za to vreme, dešavaju se nemiri na zapadnom delu puta svile, i to između Rimljana i Partskog carstva koje se prostiralo na Bliskom istoku. Ovaj deo puta svile je pretio da postane bojno polje, ali je rimski car Oktavijan Avgust uspeo da sklopi mir sa Partskim carstvom i tako obezbedi mirnu trgovinu zapadnim delom puta svile.
Putevi svile još jednom doživljavaju procvat tokom vladavine kineske dinastije Tang koja je uspela da preuzme prevlast ovog puta od Persijanaca. Put svile je prošao kroz mnogo promena što se tiče država koje su zauzimale određene teritorije, ali je uvek bila važna veza između zapada i istoka.
Mongolsko carstvo je jako doprinelo razvoju trgovine. Mongoli su uspostavljali kontakte sa strancima čim bi osvojili novu teritoriju, a bili su i jako gostoljubivi prema svim stranim trgovcima što je omogućavalo odličan protok dobara, ali i znanja.
Marko Polo – put svile, putopisi i Kublaj-kan
Marko Polo, put svile i njegovi putopisi su sigurno najzaslužniji za današnju romantičnu interpretaciju puta svile.
Marko Polo je bio sin mletačkog trgovca i sam se prvi put zaputio putem svile 1271. godine kada je imao samo 17 godina. U to vreme Kinom je vladao Kublaj-kan koji je od pape zatražio da dođu učeni ljudi kako bi podučavali narod u njegovom carstvu.
Mladi Marko Polo je ubrzo postao miljenik Kublaj-kana, a nedugo zatim i njegov savetnik. Marko Polo je 17 godina služio ovom kineskom caru, a za to vreme je prošao kroz široka prostranstva Kine, i upoznao ovu civilizaciju. Pored toga, tokom ove službe, Marko Polo je obišao mnoge zemlje dalekog istoka.
Marko Polo je 17 godina služio Kublaj-kanu i za desetine hiljada pređenih kilometara nastala je čuvena Knjiga svetskih čuda. Kada se vratio u Veneciju, Marko Polo je postao prava senzacija zbog prepričavanja svojih čudesnih priča iz Kine i sa dalekog istoka. Međutim, malo ko mu je verovao.
Nakon odlaska u bitku i zarobljavanja od strane neprijatelja, Marko Polo je odlučio da napise knjigu Il Milione, gde je detaljno opisao daleke zemlje istoka, ali i put svile, kao i druge narode.
Knjiga je prevedena na mnogo jezika, ali nažalost original nije sačuvan.
Kina, put svile, Marko Polo, i njegovi putopisi postali su inspiracija mnogim putnicima, ali i onima koji su otkrili nova geografska područja. Geografske karte su pravljene po opisima Marka Pola iz njegove knjige, a Kristofer Kolumbo i Amerigo Vespuči su zaplovili putem obala koje je Marko Polo opisao.
Kasnije će se ispostaviti da Kolumbo nikada nije stigao do tih opisanih predela već da je pronašao novi kontinent. Kolumbo je takođe posedovao primerak knjige Marka Pola i sa njom je upoređivao vlastita otkrića.
Put svile – Marko Polo i Kina, da li ju je uopšte posetio?
Mnogi ljudi nisu verovali da je Marko Polo put svile prešao i posetio Kinu, a kada je bio na samrtnoj postelji, pitali su ga da li su njegove priče istinite. On je odgovorio da nije ispričao ni polovinu svojih doživljaja, ali i dalje postoje kontroverze da li je Marko Polo put svile prešao ili ipak nije stigao tako daleko, već je sva svoja saznanja čuo od drugih trgovaca i putnika.
Marko Polo nikada nije pomenuo kinesko pismo koje bi mu zasigurno bilo čudno jer se razlikovalo od bilo kog evropskog pisma, kao ni štapiće za jelo ili čaj. Kineski zid se takođe ne pominje u njegovim putopisima, pa skeptici smatraju da Marko Polo put svile nikada nije prešao u celosti i da zapravo nije bio u poseti Kini.
U Kini su se beležila sva dešavanja koja su bila na dvoru, a ni jedan kineski zapis ga ne pominje, što je kontradiktorno sa onom informacijom da je služio Kublaj-kanu 17 godina.
Ipak, on pominje mnoge aspekte zivota na istoku u puno detalja – opisuje papirni novac, strukturu mongolske armije, kao i tigrove i poštanski sistem imperije.
Pored toga, on Japan naziva kneskim imenom Cipang, a smatra se da je to prvi pomen ove daleke istočne zemlje u zapadnoj literaturi.
Bilo kako bilo, put svile, Marko Polo, Kina i njegovi putopisi su ostali upamćeni u zapadnoj literaturi.
Put svile – Kako se zapravo trgovalo?
Putevi svile su bili mreža puteva dugačka otprilike 6437 kilometara. Na tom putu, između ostalog nalazila se i planina Pamir (današnji Tadžikistan) i pustinja Gobi (današnja Mongolija i Kina).
Prelaženje ovakvih puteva nikako nije bilo lako, pogotovo što na ovakvim mestima nisu postojali gradovi ili bilo kakva utvrđenja, tako da su trgovce mnogo puta napadali i otimali im robu. Iz ovog razloga, carstvo Han je karavanima dodeljivalo pratnju koja će ih na tom putu braniti, a uz put svile su produžili i Kineski zid.
Da bi izbegli pljačkaše, trgovci su se udruživali u veće grupe karavana i putovali na dvogrbim kamilama. Ove kamile su bile poželjnije za ovakav put od jednogrbih, jer su izdržljivije i bolje podnose hladnoću.
Retko ko je putovao putem svile celom njegovom dužinom. Trgovina i razmena robe se događala na raznim tačkama duž tog puta. Razvili su se razni gradovi i smeštaji koji su pomagali putnicima da se odmore i budu na sigurnom.
Šta se prenosilo putem svile?
Svila je bila jako cenjen materijal, ne samo zbog svoje mekoće, već i izdržljivosti. Koristila se za izradu odeće i marama od svile, ali i za izradu mužičkih istrumenata, tetiva na lûku, kao i najlona za pecanje.
Iako su mnoge vrste svile bile najtraženija sirovina zapada u kojoj su uživali samo najbogatiji, ovim trgovačkim putem je cirkulisalo i dosta drugih dobara, ali i znanja, ideologija i ljudi.
Put svile je prenosio i voće i povrće, stoku, kožu – od koje se i danas izrađuju razni aksesoari – religiozne objekte, ali i umetnička dela i drugo drago kamenje. Možda je najvažnije od svega što je ovim rutama putovao i jezik, kao i nauka i filozofija.
Papir kao najvažnija sirovina koja je došla putem svile
Papir i barut su takođe bili jedni od najvrednijih sirovina koje su putevi svile doveli do zapadnog sveta. Papir je izmišljen u Kini u trećem veku pre nove ere za vreme vladavine dinastije Han.
Putevima svile papir je prvo došao u Samarkand (današnji Uzbekistan), koji je takođe bio jedan od najvažnih gradova puta svile. Put svile gradovi koji i dalje ponosno stoje su i Hiva, i Bukhara, koji su takođe u Uzbekistanu, a tu su i Keneurgenč u Turkmenistanu, i Almati u Kazahstanu.
Nakon što je papir stigao u Samarkand, dalje je preko Italije i Španije stigao u Evropu. Naravno, ovo ˛˛otkriće” je započelo veliku industrijsku promenu, jer je pisana reč postala glavni način komunikacije u tom trenutku. Nakon pronalaska Gutenbergove štamparske mašine, masovna proizvodnja knjiga i novina je omogućila brži protok novosti i informacija.
Začini koje je put svile doveo u Evropu
Pored toga, začini bogatog ukusa su putem svile došli u Evropu i ubrzo postali veoma popularni. Ovi začini su promenili kuhinju mnogih zemalja Evrope.
Neki od tih aromatičnih začina koje je put svile doveo u zapadni svet su karanfilić, đumbir, kurkuma, muskatni oraščić, tamjan, crni biber, cimet i šafran.
Ovi začini su bili jako cenenji među evropskom elitom, a neki od njih – kao što je šafran – su i danas jako skupi.
Put svile i religija, nauka i kultura
Ovakav dugački put koji je povezivao mnogo država i carstava je omogućio i intelektualnu razmenu, a ne samo materijalnu.
Ova razmena se događala sporije, ali daleka putovanja raznih ljudi u karavanima su im omogućila da razmenjuju ideje, pesme, priče, naučne spoznaje kao i filozofiju. Tako su se različite kulture upoznavale, ali i mešale.
Religija je jedan od najvažnijih ideja i saznanja kojoj je put svile omogućio da se širi. Severnim putem svile je budizam iz Indije stigao u Kinu i Japan, a hrišćanstvo se nešto manje širilo ka istočnoj Aziji. Iako nije postalo najzastupljenije, hrišćanstvo je zahvaljujući putu svile stiglo do kineskih granica.
Islam je nadmašio sve druge religije, i njegovo širenje putem svile je bilo najuspešnije. Nakon smrti proroka Muhameda, islam s brzo širi arapskim zemljama, ali i Sirijom, Egiptom, i celim severom Afrike. Time je zapadni deo puta svila, a samim tim i trgovina, potpao pod islamsku kontrolu.
Što se tiče istočnog dela puta svile, islam je nastavio da se širi nakon osvajanja Persijskog carstva. U početku se širio u gradovima koji su bili na putu svile, a kasnije je zahvatio i njihovu okolinu. Kasnije nastaju muslimanske zajednice i u središnjoj Aziji, Kini, Bengalu ali i Indoneziji.
Širenje bolesti putem svile
Naravno, svuda gde cirkulišu ljudi, dolazi i do širenja bolesti.
Putnici su prenosili razne infekcije i bolesti drugim narodma duž puta svile koji nisu imali nasleđen ili stečen imunitet kojim bi se odbranili od određenih infekcija. Tako je dolazilo do epidemija koje su imale teške posledice.
Tako je i nažalost kuga stigla iz Kine putem svile. U Kini kuga izbija 1330. godine, a ovo širenje je imalo za posledicu veliku epidemiju kuge u 14. veku. Dugo vremena se kuga pojavljivala samo u jednoj pokrajini na jugu Kine, ali s obzirom na to da je sa glodara na ljude prenose buve, kuga se veoma brzo proširila trgovinom putem svile. Na to je pogotovo uticala trgovina krznom, u kojem su buve mogle da prežive.
Novi put svile
Kina put svile želi da oživi i iskoristi njegov pun potencijal. Naime, Kineska vlada ima u planu da izgradi niz puteva, autoputeva, i brzih pruga duž starog puta svile kako bi poboljašali ekonomiju i turizam.
Novi put svile bi se prostirao od Šangaja do Berlina, a povezivao bi Kinu, Mongoliju, Rusiju, Belorusiju, Poljsku i Nemačku. Ova neverovatna mreža puteva bi zaista ličila na onaj stari put svile.
Pored puteva, bile bi izgrađene i mreže za prenos i distribuciju energije i mreže optičkih kablova. Gradovi koji su duž novog puta svile bi doživeli ekonomsku i turističku ekspanziju.
Novi put svile bi stvorio ekonomsku i turističku zonu koja se prostire preko trećine obima zemlje, i zasigurno je jedan od najvećih projekata u istoriji.
Danas, put svile nije toliko naporan, iscrpljujuć i opasan kao što je nekada bio. Garderoba od svile je jedna od najelegantnijih kada je u pitanju poslovni stil, ali i onaj za svakodnevne kombinacije.
Roberto Baressi nudi komade odeće koji su napravljeni od najfinije svile. Ovde možete pronaći komade odeće koji se uklapaju u svaki modni stil, i za svaku priliku!
Ženske košulje i bluze od svile su i dalje najomiljeniji komadi odeće svake žene koja drži do sebe. Na sreću, danas ne moramo biti dvorske dame Rimskog ili Persijskog carstva kako bismo uživale u nošenju ovih sofisticiranih modnih komada!
