Od prijatelja koji poseduju luksuzne i skupocene ručne satove često ćete čuti priče o tome koliko novca su potrošili na servisiranje i popravku mehaničkog sata, i ton im je uvek isti: iznerviran i nervozan, pun negodovanja zbog potrošene sume za koju ne mogu da nadju opravdanje.
Ali bi zapravo trebalo jer servis satova ne treba da izaziva ovakve emocije. U zavisnosti od modela sata, popravka mehaničkog modela, čak i najjednostavnijeg, predstavlja skriveni trošak. Zbog velike sume sevisiranja kupci su često van sebe, uplašeni da sat slučajno ne prestane u potpunosti sa radom što će onda predstavljati još veći trošak.
Sa kolima bar znate na čemu ste – ako ne sredite ispumpane gume igrate se sa svojim životom, a ukoliko ignorišete određene popravke možete platiti poveće kazne. Sa satom je situacija nešto drugačija. Sat vam ne može spasiti život i ne postoji nikakav propis koji će vas naterati da ga odnesete na popravku. Za potrebe koje zadovoljava, mobilni telefon će uvek uskočiti u pomoć.
Ipak, u određenim aspektima posedovanje dobrog auta i mehaničkog sata ima nešto zajedničko. I jedan i drugi zahtevaju negu i odgovornost. Ako o satu brinete na pravi način, ostavićete uspomenu čak i svojim unucima.
Servis satova – troškovi servisiranja i popravka satova
Ako porazmislimo o troškovima servisiranja, shvatićemo kako mehanički sat zapravo radi. Unutar sata, koji god model da je u pitanju, nalazi se uređaj koji reguliše način na koji mehanizam radi. Uređaj održava balans koji kod većine satova vibrira osam puta u sekundi ili 28,800 puta u 60 minuta i to je ono što proizvodi zvuk otkucaja kazaljke. Ako uzmemo u obzir da nosimo sat svaki dan to je više od 250 miliona otkucaja godišnje.
S vremenom, nije čudno što se delovi mehanizma istroše i stoga vam je popravka neophodna. Sajdžija otvara sat, odvaja i čisti i najsitnije delove, one koje je neophodno zameni i ponovo spaja i vraća svaki deo na svoje mesto.
Za ovo je potrebna veština. Ako joj dodate i poliranje i ako čitav proces čišćenja treba da se primeni i nanarukvicu onda vam možda postaje jasnije zašto popravka sata košta nešto više odpar tura pića.
Još nešto što je bitno da razumemo jeste da bi sat trebalo servisirati prilično često. Optimalan interval za servisiranje novog sata je tri do pet godina ali iskustvo kaže da mnogi to čine tek kada sat „zakaže“ sa radom. Jedino je bitno da ne reagujete prekasno.
Servis satova može biti vrlo skup
Bez obzira na sva navedena opravdanja, ne bežimo od činjenice da je servis satova izuzetno skup. Novina je da brendovi poput Rolex-a, Omega-e i Tissot-a pokušavaju da izađu u susret svojim kupcima i insistiraju na što kvalitetnijim delovima kako bi smanjili potrebu čestog odlaska kod sajdžije.
Ipak, jasno je da uz takvu pogodnost ide i veća cena koju morate platiti za sam sat. Uz navedene novine, Rolex nudi i garanciju trajanja od pet godina, a navode da će proći čak deset bez potrebe da se sat nosi na servis.
Rolex nije jedini koji trenutno gura granice tehnologije. Nova Omega linija satova koristi praktične delove u okviru mehanizma kojima je potrebno minimalno održavanje. Satovi se prodaju uz četvorogodišnju garanciju i po rečima proizvođača potrebu servisiranja svake četiri do sedam godina.
Tissot koji pravi i do četiri miliona satova godišnje, predstavio je tržištu novi model „Ballade“, sat za svaki dan koj ipredstavlja prvi mehanički ručni sat sa silikonskim delovima po ceni nižoj od 1000 funti.
Zaključak je da od plaćanja velike sume novca za servisiranje omiljenog ručnog sata ne možemo da pobegnemo, ali se ipak radi o pametno potrošenom novcu.