Šešir se dotakne ili lagano odigne od čela pri susretu sa damom, a ukoliko se zaustavite da razmenite po koju reč, pravilo lepog ponašanja nalaže da šešir treba u potpunosti skloniti sa glave. Uz usputno „dobar dan“, „kako ste“, „hvala“, „doviđenja“, „nema na čemu“ ili „izvinite“ dovoljno je samo dotaknuti obod šešira ili ga na pola podići sa čela.
Tradicija nošenja šešira seže u dalju prošlost gde je neko vreme bila značajno obeležje socijalnog statusa, a u vojsci pokazatelj nacionalnosti, reda i ranga u službi. Svakako, šešir je služio i za zaštitu. Neki su vezani za određenu profesiju, neki pripadaju određenoj veri.
Istorija muških šešira – od kada se muški šeširi nose
Smatra se da se nešto nalik šeširu nosilo još u drevnom Egiptu, kasnije i u starom Rimu i antičkoj Grčkoj od strane oslobođenih robova. Trend je zadržan i kasnijih godina, naročito za vreme Francuske revolucije kada postaje simbol borbe za slobodu protiv monarhije.
Kao opšte prihvaćena naznaka ljubaznosti – najčešće kažiprst koji dotiče prednji ili bočni deo oboda šešira. Ovaj običaj potiče od vojnih pozdrava iz vremena srednjevekovnih vitezova koji su želeli da podizanjem vizira pokažu gest prijateljstva.
Kultura nošenja šešira danas je utihnula i sve se ređe sreću ljudi koji ih nose, ali na samom početku 20.veka, svi odrasli ljudi nosili su šešir kada su izlazili iz svojih domova. Šešir je bila stvar dobre lične higijene, naročito zbog toga što je štitio teme glave od prašine koja se dizala usred razvijene industrijske proizvodnje.
Kada nije pristojno nositi šešir na glavi
Šešir se skida u potpunosti za vreme nacionalnih himni, dizanja zastava, za vreme sahrana, u hrišćanskim crkvama, na venčanjima ali i u toku fotografisanja. Kada se skine sa glave, šešir se drži u ruci tako da unutrašnja strana i postava nikada nisu vidljive.
Na svim sakralnim mestima šešir se uvek skida, naročito na mestima molitve poput hrišćanskih crkvi, dok se u džamijama i hramovima šešir uvek skida ali je neophodno pokriti glavu najčešće maramama.
Muškarci moraju pokriti glavu u jevrejskim sinagogama, a samo udate žene nose šešire ili marame kako bi sakrile kosu kao način iskazivanja skromnosti i nezainteresovanosti za ostale muškarce. Mala okrugla kapa koju Jevreji nose na samom temenu zove se „kippah“ na hebrejskom ili „jamulke“ u narodu, i nosi se u znak poštovanja tradicionalnog jevrejskog običaja pokrivanja glave.
U hrišćanskim crkvama ženama je dozvoljeno da nose šešire, a nekada je čak bilo obavezno nositi ih. Šešir se inače skida u zatvorenim prostorima ili na javnim mestima, poput liftova u poslovnim zgradama.
Šeširi se uvek skidaju pred pripadnicama ženskog pola, koje zadržavaju pravo na odluku da li će svoj šešir skinuti ili ne za vreme izvođenja nacionalnih himni ili u zatvorenom prostoru sve dok je šešir elegantan (podrazumeva se da se na kape poput kačketa ne primenjuje ovo pravilo).
Muški i ženski šeširi – u čemu je razlika
Zbog čega postoje različita pravila za muškarce i žene i dalje ostaje nejasno. Moguće je da ima veze sa drugačijim stilom i izradom šešira. Muški šeširi se lakše skidaju, dok su ženski najčešće ukrašeni mašnama, cvećem i drugim ukrasnim elementima te se glomazni otmeni šeširi teško skidaju a pritom mogu narušiti daminu frizuru.
Za žene ipak važi pravilo da se šešir sa širokim obodom ne nosi posle 17 časova , modno pravilo koje prati logiku da nakon poslepodneva nema sunca pa je nepotrebno nositi takvu vrstu šešira.
Postoji toliko vrsta šešira kojima možete osvežiti svoj izgled i stil naročito sada kada je leto sve bliže. Šeširi su odlika neprolaznog muškog stila, baš kao i bela košulja, dugmići za manžetne ili maramice za sako. Bilo da su šareni, slameni ili crni i otmeni, doprineće vašoj kreativnosti da izađe na svetlost dana. Nemojte se plašiti; ovo je pravo vreme da priuštite sebi jedan i eksperimetišete sa svojim stilom.
