Evo nekih tehničkih detalja za sve one koji nisu u tekstilnoj industriji kako bi mogli da prepoznaju i cene kvalitet, a pre svega da shvate razliku između kopije i originala. Današnja tema je zaista fascinantna – sedef.
Da biste proverili da li je dugme ili neki aksesoar od pravog sedefa, dovoljno je da ga dodirnete prstima ili da proverite njegovu temperaturu usnama, naime – pravi sedef ostaje uvek hladan, bez obzira da li je napolju toplo ili ne. Poliester (plastika), imitacija sedefa, uvek zadržava spoljašnju temperaturu, dok će sedef, čak i ako ga ostavite na temperaturi od 40° preko celog dana, uvek težiti da ostane hladan na dodir. Testirajte dugmad na svojoj odeći i videćete koliko njih je od pravog sedefa, a koliko od poliestera. Imitacije su ponekad zaista toliko dobre, da na prvi pogled ne vidite razliku. Jasno je da je cena plastičnih dugmadi bar tri puta manja u odnosu na dugmad od pravog sedefa koji se dobija od školjki. Radi se o materijalu koji je potpuno prirodan – školjke se uzgajaju za dobijanje perli; sve one koje nemaju perle u sebi, umesto da budu bačene, koriste se za pravljenje dugmadi, kopči itd.
Kao što i školjke nisu svuda iste, tako se i sedef razlikuje od zemlje do zemlje.
Najlakše se pronalazi agoja – radi se o školjki svetlo sive boje. Debljina ovog sedefa je izuzetno mala, pa su i dugmad napravljena od nje jako krhka.
Tipični beli sedef za dugmad za košulje zove se trokas i dolazi iz Indije. Sličnog kvaliteta, ali nešto svetliji je sedef iz Sudana. Vadi se iz Crvenog mora i često ga je teško razlikovati.
Najdragoceniji i najskuplji sedef dolazi iz Australije. Ove školjke mogu biti dosta velike, bele su boje sa brazdama koje idu od žute do crvene. Ovo je najlepši sedef i teško je napraviti njegovu imitaciju od poliestera, zato je i najskuplji.
