Istorija košulje nam govori jednu zanimljivu priču o ovom komadu odeće čija popularnost i upotreba ne jenjavaju vremenom, uz sve njene karakteristike i sa svim raznolikim aspektima svrhe i izgleda. Ako želimo da rekonstruišemo njen istorijski tok putem pisanih i ikonografskih izvora, to bi značilo da moramo putovati između kostima i tradicije, kako bismo razumeli njen izgled i svrhu u ovom kontekstu, okruženje u kom se razvijala, uz mešanje i ukrštanje raznih evropskih naroda i kultura. U dvanaest vekova istorije kostima, gde je košulja bila pre svega muški komad odeće, ona se ističe među odećom Renesanse, prvo kao deo veša koji se nosio tokom kupanja, da bi kasnije postala eleganti deo odeće koji treba istaći kao dokaz prestiža i bitnog dela muške mode.
Početkom Renesanse, košulja postaje kraća i dolazi do struka i kukova, uparena je bila sa dugim donjim vešom koji se nosio ispod pantalona i prekrivala je samo malo intimne delove tela. U tom periodu, košulja je imala i još jednu bitnu ulogu u higijeni – štitila je kožu od teške i često ne tako čiste spoljašnje garderobe. Kad je međutim, luksuz postao imperativ prestiža, onda je on morao biti prikazan i kroz odeću, pa je košulja postala sve lepša i prefinjenija, i po kroju i po materijalu koji se koristio. Izgled i stil su varirali umnogome 1400. godine kada su se različite kulture ukrštale na evropskom kontinentu – tada se više pažnje posvećuje kragni i manžetnama.
Kragna je definitivno prošla kroz razne faze kad se radi o formi – imali smo velike kragne od malih nabora, pa sve do onih ravnih kakve danas manje više imamo – od 1620. godine kreće masovna upotreba košulja sa kragnama najsličnijim današnjim – koje su bile praktične i jednostavne za život na selu i prilagođene putovanjima.